Čista voda je jedna od najvažnijih potreba našeg tela. Tužna činjenica je da nešto što je od suštinskog značaja za naš život, kao što je čista voda za piće, ne može više biti bezbedna za upotrebu. Nebezbedna voda nije problem samo trećeg sveta. U stvari, kvalitetnu i bezbednu vodu za piće je još teže naći u industrijski razvijenim zemljama, kao što su SAD i zemlje EU.
Prema mnogobrojnim istraživanjima, većina voda iz vodovodnih sistema u EU danas nisu bezbedne za piće zbog teških industrijskih zagađenja i uništavanja životne sredine.
Došli smo do kritične tačke da svi izvori naše vode za piće, uključujući opštinske vodovode, bunare, jezera, reke, sadrže određeni nivo zagađenja.
Zagađivači su prisutni u širokom rasponu od prirodnih minerala do veštačkih hemikalija i nus-proizvoda. Dok se mnogi zagađivači nalaze na nivou koji nije dovoljan da prouzrokuje tegobe ili bolesti odmah, dokazano je da će čak i nizak nivo izloženosti mnogim uobičajenim zagađivačima, tokom vremena izazvati ozbiljne bolesti, uključujući oštećenje jetre, razne vrste kancera i druge ozbiljne bolesti. Čak i hemikalije koje se najčešće koriste za poboljšanje vode u opštinskim vodovodima, kao što su hlor i fluor su toksične i poznato je da imaju značajne negativne efekte na ljudsko telo.
Zagađena voda je vodeći svetski uzročnik smrti i bolesti i negativno utiče na više od 1 milijarde ljudi svakog dana u zemljama u razvoju. Čak i u SAD i zemljama EU se konstantno bore sa zagađenom vodom kao posledicom prirodnih katastrofa i ljudskih aktivnosti. Nedavni Nacionalni izveštaj u SAD o kvalitetu vode pokazao je da 45% od procenjenih vodenih tokova i 47% od procenjenih količina voda jezera upravo predstavlja zagađenu vodu.
Dobra izvorišta mogu biti zagađena zbog problema u vezi sa industrijskim otpadom i poljoprivrednim nusproduktima. Lako je uočiti zašto je zagađena voda veliki problem za životinje i biljke koje žive u tim ekosistemima, ali istina je da to negativno utiče i na ljude.
Dok se voda sa česme temeljno tretira da se smanji njeno zagađenje, neki zagađivači mogu ostati i dalje prisutni, uključujući teške metale, hemikalije i farmaceutske lekove. Svako ko koristi vodu iz slavine, izložen je nekom nivou zagađenja. Ovi isti zagađeni izvori vode su takođe stanište morskih plodova koje konzumiramo, mesta gde plivamo i igramo se, ali su prisutni i tamo gde postoje izvorišta pijaće vode.
Šta to utiče na kvalitet naše vode?
U područjima intenzivne poljoprivrede kišnice ispiru poljoprivredno zemljište odvodeći u podzemlje velike količine veštačkih djubriva, pesticida i nitrata, koji se neretko koriste u nekontrolisanim količinama.
Teški metali, nafta, otpaci iz klanica, pepeo iz termoelektrana – glavni su izvori zagađenja reka na Balkanu. Na to treba dodati i neuređene deponije i ilegalno pražnjenje septičkih jama. Naši najveći gradovi ispuštaju neprečišćene otpadne vode direktno u reke jer nemaju postrojenja za prečišćavanje. Neretko možete videti divlje deponije pored samih reka kao i mrtve životinje kako plutaju.
Velike količine štetnih supstanci i gasova dižu se iz dimnjaka, industrijskih objekata u atmosferu i putem padavina vraćaju na zemlju i u vodonosne slojeve. Otpadne industrijske vode zagađuju reke i jezera. Nažalost, nismo sigurni ni u regijama gde nema velikih fabrika i proizvodnih objekata. Atmosfera se nalazi u konstantnom kretanju, što dokazuju do nas dospele kiše s česticama peska iz Afričkih pustinja ili vulkanski pepeo iz dalekih zemalja. Primera radi, u podzemnim vodama u nekim dijelovima Evrope može se naći arsen, izuzetno otrovan element koji ima velik uticaj na ljudsko zdravlje, posebno izazivajući probleme s kožom i cirkulacijom, a najopsniji je kancer. Velik uzrok zagađenja izvorišta su otpadne vode sa saobraćajnica koje sadrže mineralna ulja, teške metale i druge nečistoće, koje odlaze u zemlju i dalje u vodotokove. Količina čvrstog otpada stalno raste, i ne samo da oduzima prostor nego stvara i specifične uslove za zagađivanje životne sredine. Ogromne količine pepela, stakla, hartije, razne vrste ambalaže od plastike i drugih materijala, otpaci iz industrije i termoelektrana, predstavljaju značajne izvore zagađivanja životne sredine. Zagađenje od industrijskog otpada naročito je izraženo u industrijski nerazvijenim zemljama što predstavlja veliku opasnost za zagađivanje životne sredine. Kako struktura otpada postaje sve raznovrsnija, ona je često i veoma opasna, jer industrija svake godine stvara tone i tone potencijalno otrovnog otpada. Raspadanje otpada dovodi do znatnog zagađivanja životne sredine.
Kako struktura otpada postaje sve raznovrsnija, ona je često i veoma opasna, jer industrija svake godine stvara tone i tone potencijalno otrovnog otpada. Raspadanje otpada dovodi do znatnog zagađivanja životne sredine.
U našoj zemlji, takođe se svake godine povećava količina raznih vrsta otpada. Tome doprinosi i konstantno uvećavanje gradova u kojima se povećavaju i količine gradskog smeća. I drugi čvrsti otpaci u našoj zemlji, kao što su: hartija, pepeo, razna ambalaža, posebno staklena, konzerve itd., povećavaju se svakim danom sve više i zagađuju životnu sredinu tamo gde se gomilaju. Do sada nije stvorena mogućnost u našoj zemlji da se ovakvi otpaci sakupljaju i ponovo prerađuju u nove sirovine, čime bi se postiglo smanjenje zagađenja, sa jedne strane, a istovremeno omogućila velika korist novim sirovinama, sa druge strane.
Gradsko smeće može da predstavlja izvor velikog broja sirovina koje mogu korisno poslužiti čoveku. Kao primer mogu se navesti neke sirovine koje se preradom (recikliranjem) smeća mogu dobiti: čelik za železare, sirovine za fabrike hartije, građevinski materijal, benzin, ugalj, gas za gorenje i osvetljenje itd. Iz ovog se može zaključiti da kod nas postoje velike neiskorišćene mogućnosti ponovnog korišćenja.