Kada je reč o gradskim vodovodima koji snabdevaju vodom urbana područja u Crnoj Gori, važno je istaći ljude koji rade na snabdevanju i održavanju vodovoda, poput inženjera sa bogatim iskustvom, tehnologa koji brinu o bakteriološkoj ispravnosti vode, i tehničkog osoblja koje se bavi održavanjem postojeće vodovodne mreže. Međutim, uprkos ovako stručnom kadru, Crna Gora se suočava s ogromnim problemom kada je ispravnost vode u pitanju.
Većina urbanih naseljenih mesta u Crnoj Gori nema ispravnu vodu za piće. Kada je reč o modernizaciji vodovoda, zemlje zapadnog Balkana su u popriličnom kašnjenju. Međutim, postoje i vodovodi koji su osavremenili tehnologiju prerade vode, ali imaju problema sa postojećom mrežom snabdevanja do krajnjeg potrošača. Takođe, veliki problem predstavljaju nelegalni priključci na samu mrežu, koje najčešće vrše nestručni pojedinci i koji u velikoj meri prave trajnu štetu na samoj mreži. Pored toga, vodovodi se suočavaju s poteškoćama i sa nepažljivim putarskim preduzećima koja vrše sanaciju lokalnih i magistralnih puteva, gde dolazi do oštećenja vodovodne mreže prilikom izvođenja radova. Vodovodna mreža sama po sebi nije u najboljem stanju, jer sadrži veliki procenat azbestnih cevi. Nažalost, dobar deo tih cevi neće moći uskoro da se zameni zbog različitih poteškoća sa kojima se suočavaju ljudi iz vodovoda, a odnose se pre svega na pristupačnost istih.
U vodovodnim instalacijama mogu se nalaziti teški metali kao što su olovo, živa, cink, bakar, krom, nikal, rđa, kamenac i druge nečistoće. Udeo metala u vodi, uključujući gvožđe, treba biti minimalan jer se oni neprirodno povezuju i stvaraju toksično opterećenje za ljudsko telo.
Hemikalije koje se koriste u procesu obrade vode imaju značajan uticaj na zdravlje. Najopasnije posledice imaju hlorni preparati, aluminijum sulfat i natrijum fluorid. Iako je dezinfekcija hlornim preparatima efikasna, hlor može imati negativne efekte na ljudsko zdravlje. Zato nisu bez razloga propisane minimalne dozvoljene količine hlora u vodi. Prag tolerancije kod svake osobe može varirati, pri čemu se osobe koje pate od astme i alergija mogu osećati loše čak i pri vrlo maloj koncentraciji hlora u vodi. Najgore od svega je što hlor reaguje sa organskim jedinjenjima u vodovodnoj vodi i stvara dokazano kancerogene supstance, poput trihalometana. Trihalometani su, jednostavno rečeno, nusproizvodi dezinfekcije vode.
Takva voda prolazi kroz korozivne cevi od olova, betona, azbesta, što dodatno doprinosi problemima sa zdravljem.Crnoj