Da li je to rešenje?
Nije...
| Flaširane vode dele se na mineralne vode, prirodne vode i stone vode. Iako je Flaširana voda na prvi pogled bolje rješenje u odnosu na vodu sa česme, to baš i nije uvek tačno, kvalitet vode u flaši zavisi od nekoliko faktora, najvažniji je svakako izvorište, zatim način i tehnologija prerade i na kraju ambalaža, koja i jeste najveći problem. Nažalost, sve većim korišćenjem vode u plastičnim bocama stvara se nepotreban otpad i troše velike količine energije, što je veliko opterećenje za prirodu. Pacifički institut procjenjuje da na svaku prodatu litru vode otpada tri litre vode utrošene za njenu proizvodnju. Kad se raspravlja o kvalitetu vode u bocama, kao jedan od glavnih problema stručnjaci ističu ispravnost plastične ambalaže u koju je voda pakovana.
Budući da voda u bocama stoji duže vreme i često na visokim temperaturama (u skladištima, tokom transporta, u našim kućama), smatra se da je takva voda izložena mikroorganizmima i hemikalijama koje mogu vrlo loše uticati na ljudsko zdravlje. A može doći i do ispiranja toksina iz plastike, poput metilnog hlorida i ksenoestrogena. Za razliku od plastike, voda u staklenim bocama je odlična, pod uslovom, da je kvalitet njenog izvorista dobar. Kvalitet same vode u bocama zavisi od kvaliteta njenog izvora, tehnologije punjena i dezinfekcije, kvaliteta mašina za tretiranje vode, načina distribucije boca.
Šta piše na dnu plastične ambalaže?
#1 PET – Od ove vrste plastike prave se flašice za vodu, flaše za sokove i ostala meka pića, tube, kontejneri i plastična pakovanja za hranu u prodavnicama. Flaše napravljene od ove vrste plastike su za jednokratnu upotrebu. To ne znači da je višenamensko korišćenje boca smrtonosno, ali bi trebalo izbegavati dugoročno korišćenje ovih flaša iz više puta, ako ni zbog čega drugog, onda iz higijenskih razloga.
#2 HDPE – Ovo je polietilen visoke gustine kod kojeg postoji najmanja verovatnoća ispuštanja štetnih materija. Pakovanja za mleko, šampone, deterdžente se pakuju u proizvode od ove vrste plastike.
#3 PVC – Potrebno ga je izbegavati kod pakovanja hrane i proizvoda za ličnu upotrebu. Proizvođači ove vrste plastike ponekad dodaju plastifikatore kako bi poboljšali mehanička svojstva. Oni remete rad hormona kada prodru u ljudski organizam. Nekada se pored oznake PET na nalepnicama nalazi broj 3 umesto 1. To znači da je ta nalepnica napravljena od PVC materijala. Ova vrsta plastike se koristi za podne obloge, spoljni nameštaj, prozore, vodovodne cevi.
#4 LDPE – Polietilen male gustine, lagan i fleksibilan, nalazi se u bezopasnoj kategoriji plastike. Koristi se za izradu plastičnih kesa za namirnice i kesa u trgovini.
#5 PP – Ovo je tzv. dobra plastika, najčešće bijele boje ili prozirna. Najpre se koristi za izradu čaša za jogurt i kiselo mleko, kutija za sladoled.
#6 PS – Ovaj tip plastike se koristi za proizvodnju jednokratnih plastičnih čašica za kafu, pakovanje brze hrane, kartona za jaja. Ona može da ispusti stiren, jedinjenje koje utiče loše na zdravlje našeg organizma. Isto kao i kod PET ambalaže, potrebno je izbegavati njenu višekratnu upotrebu.
#7 PC – Ovo je najlošija plastika za pakovanje hrane. Ispušta hemikaliju BPA (bisfenol A). Zato se i ne koristi za pakovanje proizvoda za ličnu upotrebu. Iz tog razloga mnoge flašice za bebe ističu na pakovanju da ne sadrže BPA.
Laboratory Control
Laboratory Control
Great Composition
Nano Filtration Level
Certificates of Quality
Certificates of Quality
Certificates of Quality
Koja plastika je najbezbednija za korišćenje?
#1 PET je dobra za jednokratnu upotrebu i može da se reciklira. Ne bi trebalo koristiti plastične flaše za vodu i sokove više puta. Teško se pere, a plastika je porozna i upija u sebe bakterije.
#2 HDPE, #4 LDPE i #5 PP su tri tipa plastike koji su najbolji izbor zato što mogu da se recikliraju i ne otpuštaju štetne hemikalije.
Štetna jedinjenja u flaširanoj vodi
Za potrebe ovog istraživanja fokusiraćemo se samo na štetna jedinjenja u flaširanoj vodi. Naime, flaširana voda je posebno osjetljiva kategorija, jer na mjesečnom nivou mnogo košta, ljudi najčešće imaju osjećaj da piju čistu i zdravu vodu koja im ničim ne može naškoditi. Ipak, istraživanja i sajveti stručnjaka ne pokazuju da je to u potpunosti tačno. Flaširana voda može na razne načine prouzrokovati problem tijelu. Uglavnom je “obogaćena” raznim nepoželjnim stvarima poput:
- hemijskim jedinjenjima iz plastike (koja u vodu dospijevaju ukoliko je transport bio neadekvatan, ukoliko se plastika ne koristi na pravi/propisani način, ako postoje ogrebotine, oštećenja itd),
- mikroplastikom (mikroplastikom smatramo mikro i nanočestice plastike koje dospijevaju u vodu tokom punjenja flaše, otpadaju sa čepa i zidova plastike tokom transporta ili nastaju oštećenjem same plastike) i
- bakterijama iz Vaših usta, sa ruku itd.
Hemijska jedinjenja iz plastike
Iz plastike u vodu mogu dospjeti razna hemijska jedinjenja. Zbog obimnosti i mnogostrukosti jedinjenja, pomenućemo samo najčešća koja, kada dospiju u čovjekov organizam, mogu biti izuzetno otrovna i nauditi opštem zdravlju čovjeka:
- ftalate(ftalatna kiselina i alifatski alkoholi),
- bisfenol A (BPA) i
- antimon (Sb),
- usporivači gorenja. Ftalat – Di-etil-heksil-ftalat (DEHP)
Voda u flašama povezuje se sa zdravim načinom života, ali nije dokazano da je i zdravija. Flaširane vode su u 80% slučajeva vode iz slavine što ćete i vidjeti, a jedina razlika je što je uklonjen ukus hlora. Jedan od nedostataka flaširane vode je i visoka cijena. A na sve to, treba to i odnjeti iz prodavnice do kuće.
Na kraju dolazimo do resursa koji se zove novac, a pitanje koje svi konzumenti flaširane vode treba da postave sebi je koliko smo novca potrošili tokom samo jedne godine na flaširanu vodu? Vjerujem da niko to nikada nije evidentirao. U ilustraciji ispod ćete vidjeti koliko je zapravo to.